Odsek za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu obeležio je danas 13. godinu postojanja. Tim povodom održana je Međunarodna naučna konferencija „Populizam, izbeglička kriza, religija, mediji“ na kojoj je učestvovalo 30 medijskih i naučnih radnika iz sedam zemalja regiona i Evrope. Istovremeno, dodeljene su i tradicionalne nagrade najboljim studentima Odseka po pojedinim kategorijama novinarskog izveštavanja.

Učesnicima skupa se, u ime Dekanata Filozofskog fakulteta, obratila prodekanica za nastavu dr Biljana Šimunović Bešlin, koja je istakla značaj Odseka za medisjke studije u negovanju modernih tehnologija i novih medija:

– Filozofski fakultet neguje tradiciju, kulturu, književnost, jezike, a Odsek za medijske studije sve to povezuje sa modernim tehnologijama. Ta uloga je izuzetno značajna u 21. veku i ovaj odsek je u tom smislu ispunio sva očekivanja – rekla je Bešlin i izrazila nadu da će  najmlađi departman na Filozofskom fakultetu biti još uspešniji u narednom periodu.

Nakon prezentacije kratke istorije nastanka i razvoja Odseka za medisjke studije, njegovih dostignuća i izdavačke delatnosti, šef Odseka dr Dejan Pralica uručio je nagrade najuspešnijim studentima i organizacijama u protekloj akademskoj godini. Pohvalu za najbolji radijski prilog „Muška prostitucija“ dobile su studentkinje treće godine Marija Sušić i Snežana Čenad. Studentkinje četvrte godine Dunja Funduk i Teodora Ćurčić nagrađene su za TV prilog „Usvajanje dece“. Za najbolji internetski članak „Studentima roditelji najsigurniji finansijski oslonac“ nagrađena je studentkinja treće godine Marija Grbić. Ove godine Odsek je dodelio i specijalne pohvale medijima koje uređuju sami studenti,  sajtu „Univerzitetski odjek“ i e-magazinu „Žurnalist“, a priznanje je uručeno i Forumu studenata novinarstva Evrope u Srbiji (FEJS Srbija) za afirmaciju profesionalnih standarda.

Tokom naučne konferencije „Populizam, izbeglička kriza, religija, mediji“ upriličene ovim povodom, na tri odvojene sesije vođene su naučne rasprave o aktuelnostima medijske sfere. Skup je počeo istoimenom medijskom tribinom na kojoj su kao uvodničari govorili ugledni gosti, istoričar Hrvoje Klasić sa Filozofskog fakulteta u Zagrebu, sociolog kulture Nikolaj Džefs iz Kopra u Sloveniji i istoričar Milivoj Bešlin iz Instituta za filozofiju i društvenu teoriju u Beogradu.

Klasić je tom prilikom, između ostalog, rekao da medijske redakcije danas imaju problem i sa kvalitetom i sa kvantitetom novinara, jer se vesti uglavnom prepisuju sa velikih informacionih platformi ili agencija, dok su jugoslovenski novinari u ranijim dekadama bili prisutni u svim zemljama sveta kao dopisnici.

– Tekstovi su u periodu socijalizma bili ideološki obojeni, ali je među novinarima stvarno bilo i vrhunskih intelektualaca – rekao je Klasić i dodao da čitaoci u današnjoj eri interneta i moru informacija gube volju za čitanjem.

Istoričar iz Novog Sada Milivoj Bešlin koji se bavio istraživanjem senzacionalističkog novinarstva u Srbiji, istakao je problem tabloidizacije medija i urušavanja profesije kao posledicu toga:

– Mediji su nekada imali edukativnu ulogu, dok danas tabloidi služe za zaglupljivanje. Štampa u periodu socijalističke Jugoslavije nije lagala, što je razlika u odnosu na period devedesetih kada laž postaje dominantna u srpskom novinarstvu – rekao je Bešlin i dodao da, u odnosu na sve dosadašnje vlasti, trenutni režim u Srbiji najviše doprinosi produkciji paralelne stvarnosti i lažnih informacija.

Učesnici tribine govorili su i o aktuelnom problemu izbegličke krize. Nikolaj Džefs je tim povodom naglasio da u procesu dolaska migranata u Evropu treba razmišljati i o promenama koje bi nužno zahvatile društva u koja oni dolaze:

– Mislim da nije teško primiti izbeglice, ali se onda društva moraju prestruktuirati. Treba se pitati kako će se to odraziti na politiku, ekonomiju i kulturu društva u koja dolaze – rekao je Džefs.

Konferenciju „Populizam, izbeglička kriza, religija, mediji“ organizovao je Odsek za medijske studije u saradnji sa Centrom za studije živih religija sa Vrije univerziteta u Amsterdamu, pod pokroviteljstvom američke Nacionalne zadužbine za demokratiju.

Marija Grbić