Međunarodna naučna konferencija „Mediji civilnog društva kao alternativa medijskom populizmu, senzacionalizmu i lažnim vestima“ održana je u petak, 25. maja, na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Na ovom skupu su svoje naučne radove na aktuelne teme izložili medijski i drugi eksperti iz Finske, Belgije, Italije Austrije i zemalja Zapadnog Balkana, podeljeni u tri tematske sesije: „Lažne vesti, populizam, dekonstrukcija“, „Mediji civilnog društva, javni servis, prošlost“ i „Rod, mediji, populizam i alternativa“.

U uvodnom delu konferencije održana je tribina pod istim nazivom, a učesnici su bili novinarka Mreže za istraživanje kriminala i korupcije KRIK, Dragana Pećo, prefesorka žurnalistike, dr Dubravka Valić Nedeljković, i predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine, Nedim Sejdinović, uz moderaciju novinara i profesora žurnalistike dr Dinka Gruhonjića. Baveći se aktuelnom temom “poplave” lažnih vesti koja dominira ne samo ovdašnjim, već i globalnim medijskim prostorom, učesnici tribine su iznosili različita iskustva suočavanja javnosti sa niskim stepenom profesionalne odgovornosti medijskih radnika prema informisanju uopšte, a pogotovo prema osetljivim temama kao što su zdravstvo i obrazovanje.

– Ova anomalija izazvala je niz pratećih pojava, poput nove profesije medijskog forenzičara, koji se, unutar ozbiljnijih redakcija, bavi isključivo potvrdom verodostojnosti pristiglih vesti – naglasila je profesorka Valić Nedeljković, podsećajući i na drastičan primer lažne vesti o navodnoj dodeli Nobelove nagrade književniku Dobrici Ćosiću, na koju je, bez provere, nasela čak i redakcija Radio televizije Srbije.

Pojava lažnih vesti, kao posledica ubrzanog tehnološkog napretka i brojnih pratećih krupnih društvenih promena, navela je Nedima Sejdinovića na tvrdnju da čovečanstvo možda i nije još uvek bilo spremno za tako krupan civilizacijski iskorak. Kao protivtežu toj pojavi, Dragana Pećo je istakla istraživačko i analitičko novinarstvo, dok su se, u tom pogledu, učesnici tribine usaglasili oko naglašenog značaja medija civilnog društva u nastojanju da se medijska scena ponovo izbalansira. Diskusija se potom razvila i u pravcu sve primetnijeg mešanja države u regulaciju medija i interneta uopšte.

Uvodni deo konferencije delom je bio posvećen i obeleževanju Dana Odseka za medijske studije, pa su, shodno prilici, uvodnu reč imali prodekan Filozofskog fakulteta za međunarodnu saradnju, dr Zoran Paunović, i šef Odseka dr Dejan Pralica. Istovremeno su dodeljene i tradicionalne nagrade najboljim studentima žurnalistike: Marku Apostoloviću sa druge godine za prilog u štampanim medijima, Mariji Stojadinović sa treće godine za radijski paket, Višnji Davidović i Bogdanu Dašiću sa četvrte godine za TV prilog, kao i Zoranu Striki za ukupan doprinos uređivanju studentskog portala Univerzitetski odjek.

Naučnu konferenciju „Mediji civilnog društva kao alternativa medijskom populizmu, senzacionalizmu i lažnim vestima“ organizovao je Odsek za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu uz podršku Medijskog odeljenja Misije OEBS-a u Srbiji. Ovaj skup je šesti po redu u okviru naučnog projekta „Uloga medija u normalizaciji odnosa na Zapadnom Balkanu“, a svi izloženi naučni radovi biće obljavljeni u zborniku, krajem godine.